Još osetim oganj kada Roskilde buknu, nitkova drskost kad se oružja lati,
Uzalud se trudeć' da sudbinu skroji, u zabludi Gospodu misleć' da je drag,
Al' propast ga stiže, i smrt što je sledi, kroz ruku pravde koja nikoga neće da štedi,
Nek' primi sad koji telo ti slomi, krunu i miro na dar...
Valdemar!
Ja zovem te bratom!
Ak' iko se drzne da stane pred nas, na njega!
I ognjem... I ratom!
Strofa 2:
bariton:
Kraljevo oko moje glave daleko seže, na istok, ka moru,
Pustare silne, nigde duše niti Boga, al' ja znam gde Đavo se krije!
Brodove daj mi, oružje, ljude, krst i haj'mo! Vremena nema, sad vetar je pravi!
Rujanski sumrak ovog jutra nek' svane! Neka sve stane!
Odzvanja Rim:
Nek' Absalon plovi!
Oružjem silnim nek' iskuje zvona,
Obznanjujuć' time da dolazi mir!
Suviše dugo ja čekah,
Da pohrlim k Suncu,
Al' napokon lađe na istok će da brode,
I Vendskim tlom naši ratnici da hode!
Refren:
bariton:
I sad mi se čini kao juče da krenuh,
Al' godina osam već u vojni mi prođe,
Beskrajno more, studen, skromnost i strah,
Al' napokon moje su sudbine dveri
Košmaru jedino do sad je videh,
Zub pakla - grad Arkona!
Umor vas stiže, znam, i mene, ali sada!
Sada smo tu!
Završetak:
bariton:
I smrt za smrt!
Strah za strah!
Neka ne bude predaje niti odstupanja!
Za ovaj čas živesmo...
Za ovaj čas, ustreba li,
Mremo!
Drugi odsek
Poklič:
sopran, alt, tenor, bas:
Trubljem zvoni!
sopran, alt:
Uz urlik kraj nek počne!
tenor, bas:
Sa radošću pevaj, ne tuguj, ne toni!
bariton:
Smrt za smrt!
Strofa 1:
tenor:
Ja videh da lađe bez kraja ka Suncu jezde
bez sna il' straha hitaju
željeza i lažne reči
da žezlo načine!
bas:
Povuci!
Potegni!
Taj konop
zategni!
I pevaj,
ne zbori,
plam srca
razgori!
tenor:
Razumem!
I mač naulji!
Nek za seču
bude spreman!
Biće krvi,
Da, biće krvi!
Nek plamen
razgori!
bariton:
Ni život ni milost ni dana za njih, što nisu to ljudi jer nose crn žig,
Ja sam im suđaj! Ja sam im Bog! Mačevi, strelci, sad duni u rog!
tenor, bas:
Iskonske pute neka sila pokaže jer takva sudba nam oduvek beše!
Strofa 2:
sopran, alt:
Kao snoplje jedan za drugim padaju
snovima se raduju...
tenor:
Tela skrhana zbog jedne reči
Pred oltarom čije truplo mi kleči...
tenor, bas:
Kao klasje zlatno svi mrtvi ustaće
Još jednom mačeve držaće!
sopran, alt:
Za palog brata, sina, oca i zemlju!
Arkona besmrtna!
tenor, bas:
Kad osvane Sunce nad novom Arkonom, kad dreknu vali gde junaci su pali,
Tad zovite mene, jer i drugi će poći, da slavimo pesmom slobodu što moraše doći...
sopran, alt:
Arkona besmrtna nek traje,
Arkona besmrtna navek nek traje!
Refren:
sopran, alt, tenor, bas:
Stenje, oganj, mač i voda,
Nad životom je sloboda...
sopran, alt:
Arkona besmrtna
i neuništiva!
Strofa 3
bariton:
Valdemar!
Arkona je pala!
Lažne idole
Ja survah u more!
Put Karence, od Venda, ja hodim,
Da učinim kraj ove vojne,
Teslav biće knez
Danske kneževine Rujana!
Strofa 4 (repriza strofe 2):
sopran, alt:
Kao Sunca jedan za drugim ustaju
Gajem hodaju i glasno pevaju...
tenor:
Tela uskrsla zbog jedne reči
Pred oltarom koji ime nam zove...
tenor, bas:
Kao klasje zlatno svi mrtvi ustaju
Himne Suncu još jednom pevaju!
sopran, alt:
Za živog brata, sina, Bogove, zemlju!
Slovenstvo besmrtno!
tenor, bas:
Sad odagna Sunce hladan rujanski sumrak, i dreče vali gde mi davno smo pali,
Blistavi idol kraj raskošnog trona, siguran budi da živi Arkona!
sopran, alt:
Arkona besmrtna nek traje,
Arkona besmrtna nek traje!
Završni odsek
Refren:
bariton:
I sad mi se čini kao juče da beše,
Al' vekove silne ja zalud izgubih,
Bezbrojne vojne, umesto da slome,
Jačaše duh njihov, snagu, ustrojstvo
Na javi jedino sada je vidim,
Zlatna kruna - grad Arkona!
Umor me stiže, vremena nema niti snage
Jer sada smo tu!
Završetak:
bariton:
I smrt za smrt!
Strah za strah!
Neka ne bude predaje niti odstupanja!
Za ovaj čas živesmo...
Za ovaj čas, sada sam siguran -
Mremo!
