(инструментал) / (instrumental)

Земља Сварун Народ јато птица ни стадо што се сели са југа на север није Људске хорде што лутају ваздан народ нису и не могу никад бити Док у поља и шуме и мора поколења не засеју кости попут бујице тутњаће људи која никада реком не поста С једног краја млеко пију другом тела предају Само пути очињи им остају Зато узмите земљу своју рукама својим јер та груда на длану - она земља је сва, нека народ је држи јер са њоме је народ, а без ње вечни збег и лутање Као жена, и земља је оног чије семе је плоди и којем рађа, Ал' се не да на путе да носи блискост иште и верност још она тражи Који руши и пљачка је, пали, право нема да име јој дадне Људи народом земље су онда Када сеју и кад почну жњети Када земље млеко пију, кад јој тела предају, када име своје земљи надену Зато узмите земљу своју рукама својим јер та груда на длану - она земља је сва, нека народ је држи јер са њоме је народ, а без ње вечни збег и лутање The Land Svarun People is not a flock of birds nor sheep that migrates northwards with seasons Hordes of men which wander forever are not people nor will they ever be Until they saw the field and forests and the seas with their bones people will thunder like a flood which will never become a river They drink on one end (of the world) they lay their bodies to rest on the other Only roads are their ancestors' legacy Take some earth of your land with your hands for that lump on your palm - that is whole of the land, may the people hold it for it makes it a people, and without it they are eternal wanderers Just like a woman, a land belongs to the one whose seed fertilizes it and to whom it bores, But unlike a woman you cannot take it with you, for it requires closeness and fidelity Those that destroy and pillage the land have no right to give the land their name Humans are only people once they start to work the land and harvest it Only when they drink the milk of the land when they give their bodies unto it when they give it their name Take some earth of your land with your hands for that lump on your palm - that is whole of the land, may the people hold it for it makes it a people, and without it they are eternal wanderers

Престол (Коронация / Coronation Redone) Сварун Разбив витраж созвездий, крик отчаянья в ночи несётся ввысь Варяг пал наземь, шепчет он "Врагом стал брату нынче брат" Margt sagða ek, munda ek fleira, er mér meir mjötuðr málrúm gæfi... Над Днепром бушует пламя - кровью дня закат окрашен, Замер Киев, быть сраженью, смерть несёт Владимир брату. Margt sagða ek, munda ek fleira, er mér meir mjötuðr málrúm gæfi; ómum þverr, undir svella, satt eitt sagðak, svá mun ek láta. Воют волки, меч в крови, и Ярополк, упавший наземь. Помнит небо Киева коронацию братоубийцы. И нынче я вижу то ли жертвенный алтарь, то ли престол... Вновь братоубийства дух в короне ночи сел на звёздный трон. Bölvat es okkr, bróðir, bani em ek þinn orðinn... Скипетр его фальшивый, сделан он из слёз и крови. Солнце сменит плоть эпохи, брат не тронет больше брата Bölvat es okkr, bróðir, bani em ek þinn orðinn; þat mun æ uppi; illr er dómr norna. Воют волки, меч в крови, и Ярополк, упавший наземь. Помнит небо Киева коронацию братоубийцы. Стан облёк Владимир в пурпур, пьёт багряное вино, Поднебесье Киева всю кровь впитало в облака. Такова судьба людская: кровь сочится из-под трона... Пусть ему земля будет пухом, дождь его судьбы оплачет. Пусть руку брату брат подаст... The Throne Svarun The cries of wounded made the dreams disperse as I ran through the halls The fallen stammered how the Prince returned, and then they passed away... Margt sagða ek, munda ek fleira, er mér meir mjötuðr málrúm gæfi... Fires blazed across horizon, silent shade of retribution Trumpets call for shattered kingdom, ruined so that he may build again... Margt sagða ek, munda ek fleira, er mér meir mjötuðr málrúm gæfi; ómum þverr, undir svella, satt eitt sagðak, svá mun ek láta. Solemn oath, an eternal curse, spoken under pain of primeval sin Have no peace, never know thy love, may these horrid words find a way and smite thy kin And now, forgotten, ancient words of meaning lost can we ignore?... What treasure lies within the Tales of brothers slain, how can't we see?... Bölvat es okkr, bróðir, bani em ek þinn orðinn... Barren crown -- a tainted relic, silent as it ever has been Holding keys of our redemption, or, perhaps, there is nothing left to say... Bölvat es okkr, bróðir, bani em ek þinn orðinn; þat mun æ uppi; illr er dómr norna. Solemn oath, an eternal curse, spoken under pain of primeval sin Have no peace, never know thy love, may these horrid words be an end of your kin Sviatislaus Vladimir, a purple sun of rising east Drenched in blood, let your cups rise high, for it's time to drink, it is time to feast! Fate, the stark and sternest, shall we ever live in earnest? Shall we ever find redemption, for the wrongs we cannot undo? Please, take my hand, know that we are all as one! Translation of the verse in old norse I have told you much, and I would tell you more, if only fate would have it so; My voice fades and my wounds are swelling, I have told you the truth, and now I die We are cursed, brother, for I have become your slayer, only to witness once again how cruel is the justice of Fate...