Zbore žreci: na kraju vremena ustanak carstva svetlog - sudba jedina! I, vidi, zbilja dođe prorok koji glasno govori neka drevnoj reči oganj sad odgovori! Himne drevnih dana vidaju bezbroj rana Prorok u oganj leže da žezlo za se veže Beskraj neba i zemlje - tvoj je! Carstvo nek bude kao nekad što je! Kralj od svetla kao oganj blista! Žezlo i kruna kao duša čista! Slušaj zbore žreci tajne svojoj deci... Isto kažu: biće oni koji lažno pevaju vrazi kleti koji vavek decu vrebaju! Al' znaćeš istinu od laži lučiti jer samo Car će žezlom pravdu sručiti Himne drevnih dana ognjena su hrana Silan kroz plam se stvori Kroz žezlo sada zbori... Carstvo beskraj od zemlje i neba Vaše, pravom, k'o što biti treba! Žezlo blista kano zvezda sjajna Znana nam je sudba do sad tajna! Da! Vekovi tmine Koštaše dušu i telo! Kolovrat živ! Neka ustane slovenstvo celo! Jer car... Je živ... Usta Carstvo... I oganj s njim... Žezlo jarko gori, nanovo nas tvori, pleme ognja prvog vjačitog! Odveć dugo lutasmo slepi sudbinu svoju otkrili ne bi, isto ime još davno nas sveza Kolovrat sveti oca Svarunova žezla...

Tamo gde noći traju duže i dan pred tminom okleva, vali i hridine, gore mrko-zelene Od njih se otisne skriveno vito brodovlje Tad more utihne; kada ih nestane Tek tada zveket gvožđa prestane! Hvarani i Bračani dotežite jedra! Nek vidi Latin šta je sila! Mačevi o bedra! Zvonjavom nas pozdrave kad svoju silu otprave U boj! - U smrt! Do jutra goreće i duždov vrt! Hrabro i napred u pobedu! Jadranom Slavi vladaju! Za morstike časne i valove krasne Ja plovim uz Bogove... Hrabro i napred u pobedu! Jezdimo kano besovi! Jer naše su gore, i kamen, i more, I naša Neretva... Povratkom domu jedna misal mene mori, progranja, Doveka živeti ovako ne da se... Kad gvožđe zanemi, i kada mir ga zameni, O, tada da li će prkos i plamenje Doneti žito ili... ...padanje? ...razaranje? ...slamanje? Tugu, bol, il' stvaranje? Neznani puti, vodite! Bogovi, sudbu skrojite! Sa vetrom u kosi, nek' val sad me nosi, Nek' život donosi... Hrabro i napred u pobedu! Jadranom Slavi vladaju! Za morstike časne i valove krasne Uz povike strasne i istinu pravu, živeć' za slavu, Plovim uz Bogove!

Iz sna me prenu Povik očaja kroz noć što odjeknu... Varjanjan pade, mucajuć' da brat je bratu postal' vrag... Margt sagða ek, munda ek fleira, er mér meir mjötuðr málrúm gæfi... Oganj planu preko Dnjepra Varjazi sa njim na čelu Kijev nem jer biće rata, Vladimir tuče na brata... Margt sagða ek, munda ek fleira, er mér meir mjötuðr málrúm gæfi; ómum þverr, undir svella, satt eitt sagðak, svá mun ek láta. Niotkud se stušti mač I Jaropolk ka zemlji hita Ulicama kijevskim Sad krunidbena hodi svita Ni sada ne znam Da li žrtva jemči mir il' to je znak Bratoubistvo krunom noći Da ukrasilo nas je... Bölvat es okkr, bróðir, bani em ek þinn orðinn... Kruna jalova i prestol Plaćeni kroz krv i suze Nestaćemo s novim Suncem, Nikad brata brat da uzme... Bölvat es okkr, bróðir, bani em ek þinn orðinn; þat mun æ uppi; illr er dómr norna. Niotkud se stušti mač I Jaropolk ka zemlji hita Ulicama kijevskim Sad krunidbena hodi svita Svjatislava Vladimir Sa krunom novim kraljem posta Na ulici kijevskoj Krv njegovoga brata osta... Sudba takvom osta Niotkud se stušti mač Krvarenja nikad dosta I Jaropolk ka zemlji hita Jaropolku zemlja prosta Ulicama kijevskim Slavija čemernom posta Sad krunidbena hodi svita Ruku nek pruži brat bratu svom! Prevod staronordijskih stihova: Mnogo ti rekoh, i još više bih, da mi sudba dade više da kažem; Glas moj slabi, i otiču mi rane, istinu zborih, i sada mrem. Prokleti smo, brate, jer tvojim ubicom postah, i opet videsmo da surova je sudba Suđaja...

Usnih san, O životu, tihom nebu dalekom, Gde sloboda nema cenu, K njemu, misli same krenu... Nestade! Zveket okova me prenu, Vratih se u tminu neizrecivu... Tihu, nemu, samotnu... Ko slovi zakon kojim moram ćutati? Ko sme da zbori: "Pesma mora nestati?" Večni plam - sad u nam', Niko ne sme stajat" sam, Trebamo tek jedan čas - Ustaj! Da zagrmi silan glas! Kao jedan - mirno hodi, Slušaj, pusti nek te vodi, Jer to je nešto veće od nas, Kao jedan - nek grmi Glas! Usnih san, Skrših okove što dušman vezuje, A vi, Svi tamo bili ste... I kao jedan glas mi pevasmo... Ko slovi zakon kojim moram ćutati? Ko sme da zbori: "Pesma mora nestati?" Večni plam - sad u nam', Niko ne sme stajat" sam, Trebamo tek jedan čas - Ustaj! Da zagrmi silan glas! Kao jedan - mirno hodi, Slušaj, pusti nek te vodi, Jer to je nešto veće od nas, Kao jedan grmi glas! Večni plam - kao jedan, Niko ne sme da te vodi, Trebamo tek jedan glas, Niko neće moći pred nas!

Ja sećam se priče što nekad je slušah kak' krenuše jednom tri brata na put Pretesna beše im očeva kuća Odviše stari za majčinski skut Krenuše tri brata na put! Al' negde, daleko, kad umor ih stiže, u senku star-hrasta kad legoše svi, Dođe im starac u mrko odeven Jabuku dadne da preda njih padne: Pružam junaku najvećem dar! Braća planu - Junak najveći međ' njima ko je? Srednji dreknu - Predaj meni ono što je moje! 'Izazov imam za tebe ja spreman Kad tvrdiš da silan si i da si neman Pusti da puknem sad o prsa tvoja Padneš li tad biće jabuka moja!' 'Udri kad želiš, jer ja se ne bojim!' Udari snagom svom brat na svog brata Al' ne posred prsa već mal' povrh vrata Zvekne trup dole i jabuku pusti Ovaj je zgrabi i glasno izusti: Kakvog junaka, takvog i brata! Braća planu - Junak najveći međ' njima ko je? Srednji dreknu - Predaj meni ono što je moje! Krv se proli - Gde su bila tri tu sad je jedan, Brata ljubi, Dok ubica već daleko ode... Pokopa brat svoga ljubljenog brata, I prekri ga cvećem od neba i zlata, Položi kumir i tiho prozbori: 'Oprosta nema, nek vrag večno gori.' Nedugo potom on dođe do trupla Mlitavih nogu gde visi kraj puta Ugleda blizu i jabuke pola Gde crvi je žderu i vrag gde je guta 'Oprosti, braco, ja ne mislih stvarno...' Braća planu - Junak najveći međ' njima ko je? Zar je važno? Gde su bila tri tu sad je jedan! Možemo li ikad više ljubit' brata nego jabuke vraga, il' za bratstvo viš' niko ne mari?

Dan sviće, al' nebo ne otkriva sunce, Gospoda mraz, led i snegovi, vratu nam stoje k'o okovi K nebu gledajmo, Nikad se ne predajmo... Gde mraz leži, tu svarom ožeži! Gde led ledi, tu vraga razjedi! Likovi razni, al' svi su k'o jedno, ustati sada, o da li je vredno? Gde skriva se pesma koju pevasmo dok još isto govorismo? Nije van, bar to još znam i osećam... Olovna nebesa povrh kumira slavnih Striboga, Peruna, Velesa... Mrak pada, al' nebeski plam još ne jenjava; Da l' zvezdanih knjiga od istine bilo ko pesme još zapeva?... Zvezde govore, Nek srca sad se otvore, Drevna lica nek prozbore! Zvezde odjednom sve nestaše, Zlokobni dusi sve prekriše Kad svenu i poslednje trave vlas Presto, vrh zvezda, Nebesa zdere strahoviti glas: Neutaživi: 'Čeda moja, dosta je! Šta do sad da bilo je, bilo je! Nećemo plakati, ni vi ni ja, Nek u plamu i krvi sad nikne... ...Slavija!' Kad snova nestade besnilo obuzme svet; O sudba to kakva je, kada smrt zemljama našim caruje?... Horovi neba, sad gledaju nas! Stani, oslušni, star-Bogova glas! Vi jeste mnogi, al' svi jeste jedno, vaše krvi, da l' išta je vredno? Sred puste goleti lipov list vetru prkosi; O, ustani, Slavijo, iz sna dugo si snevala, sad neka sja! Zvezde odjednom sve nestaše, Zlokobni dusi sve prekriše Kad svenu i poslednje trave vlas Nebesa zdere strahoviti glas: 'Čeda moja, dosta je! Šta do sad da bilo je, bilo je! Nećemo plakat', ni vi ni ja, Nek u plamu i krvi sad nikne... ...Slavija!'

Vražje skrhava! Slava Peruna! Dažd i grom, Nebo otvoriše Silnoga kočije I hrast rascepiše! Okvašena čela, Ja videh blesak kroz noć, I strelje osvetla mi put Znadoh kuda moram poć'... Sputan i svezan, Ja ne krijem bes, Očevini doći ću Nego postanem li les... Oh... Sunce svanuće! Osamljena gledam Titraj plamena iz sna Kumir nem, a jarostan Moj je drug i on me zna Zveketom me pozdravi Ljubom čim me načini, U ruku kumir metnu mi - "Perun će me vratiti..." Urlajuć' ka nebu Topuzom ja krčim put, Dušmana krv prolivam, I natapam si skut... Kumir naglo zasija, A utrnuše plam, Krvac vreo obli ga Ti dolaziš, sad znam! Domu, Perune, vrati ga! - Domu, Perune, vrati me! Čežnjom gori duša sva... Učini da bude moj! I odloži sudnji voj... Dažd i grom Nebo napustiše, Svaroga nazvaše Tamu odagnaše Gorama ja hitam, Više ne osećam bol, U ruci kumir maleni, Krvlju ceo okupan Postelji se okrećem Umorna i čemerna, Dokle tebe ne vidim Za mene nema sna Pokleknuše kolena Kad jutrom vidim te, Suznog lica, pogledaj - Perun vratio me je! Slava Peruna! Tako bi volja njegova...

Roždestvo beše beleg, Sveti trag na duhu mom, Puta kojim trebam poć' Krv i oganj moj su dom Sudba tvoja takva je, Nećeš pobeći od nje, Zarij zube - kušaj slast, Udri sad, i uzmi vlast! Slabost, porok, izdaja, Nisu život - predaja, Svetla kruna, sen i malj, Jedna zemlja - jedan kralj! Kada sanjam, Ja vidim svakoga od vas Kako moli Za život, mir i novi dan Al' se seti, Kada bejah ja tu gde si ti, Zato ćuti, budi miran, I bol će nestati... I sad kad sam ja hodim, Svaki korak bolan je, Dušu trampih zarad sna, Večna noć, a nikad dne Sudba tvoja takva je, Nije noć, već to je dne, Nije bol, već to je plam, Ne možeš ti biti sam! Duh i čovek, ti i ja, Neka zamre krivnja sva, Prolih krv i krunih se, Moj je život moje sve! Kada pevam, Ja vidim svakoga od njih Kako gori Gde smrt za smrću umire Tad se setim, Kada moje himne nemaše, Neka vapaj zvoni glasno, Nek' glasno odjekne! Kada blistam, Svih zvezda utrne li plam, Kada urlam Sva tmina obasjana bdi Tad se setim, Kada mojeg glasa ne čuše, Neka navek silan sja, Jer sa njim tad vladam ja!

Gledaj - gde ključ izbija, Gledaj - gde oganj sija, Vjačiti - Neutaživi! (Vrh) Zvezda - prestol na nebu, Sjajna - od Svara vatra, Stvoritelj... Satrvitelj! Svaroga znamen vrh neba sja... Kolovrat - plamen od iskona... Svaroga znamen vrh neba sja... Kolovrat - plamen od iskona... Jedno - lice od triju, Stoji - prvo od sviju, Kolevka I umora... Nebom - sa zvezdom hodi, Sa njim - i dan se rodi, A sa njim, I utihne... Svaroga znamen vrh neba sja... Kolovrat - plamen od iskona... Svaroga znamen vrh neba sja... Kolovrat - plamen od iskona... Svaroga kolovrat sred neba se kreće Nikada više zmej tu hoditi neće Svaroga kolovrat sred neba se kreće Nikada više zmej tu hoditi neće Svaroga kolovrat sred neba se kreće Nikada više zmej tu hoditi neće Jav i nav, kolovrat - prav! Ralom upregni beštiju noći, nav, Brazdu useci, kraju ćeš doći, kolovrat - Tamom i svetlom i ognjem ćeš proći, prav. Kolovrat Svara i beskrajne moći! Bezdana odrekni se! Svemirom rasplini se! Bezdana odrekni se! Svemirom rasplini se! Svarože, probudi se! I oživi svoje sne! Svarom i mesom, učini nas! Daj nam um, i daj nam glas!

Još osetim oganj kada Roskilde buknu, nitkova drskost kad se oružja lati, Uzalud se trudeć' da sudbinu skroji, u zabludi Gospodu misleć' da je drag, Al' propast ga stiže, i smrt što je sledi, kroz ruku pravde koja nikoga neće da štedi, Nek' primi sad koji telo ti slomi, krunu i miro na dar... Valdemar! Ja zovem te bratom! Ak' iko se drzne da stane pred nas, na njega! I ognjem... I ratom! Strofa 2: bariton: Kraljevo oko moje glave daleko seže, na istok, ka moru, Pustare silne, nigde duše niti Boga, al' ja znam gde Đavo se krije! Brodove daj mi, oružje, ljude, krst i haj'mo! Vremena nema, sad vetar je pravi! Rujanski sumrak ovog jutra nek' svane! Neka sve stane! Odzvanja Rim: Nek' Absalon plovi! Oružjem silnim nek' iskuje zvona, Obznanjujuć' time da dolazi mir! Suviše dugo ja čekah, Da pohrlim k Suncu, Al' napokon lađe na istok će da brode, I Vendskim tlom naši ratnici da hode! Refren: bariton: I sad mi se čini kao juče da krenuh, Al' godina osam već u vojni mi prođe, Beskrajno more, studen, skromnost i strah, Al' napokon moje su sudbine dveri Košmaru jedino do sad je videh, Zub pakla - grad Arkona! Umor vas stiže, znam, i mene, ali sada! Sada smo tu! Završetak: bariton: I smrt za smrt! Strah za strah! Neka ne bude predaje niti odstupanja! Za ovaj čas živesmo... Za ovaj čas, ustreba li, Mremo! Drugi odsek Poklič: sopran, alt, tenor, bas: Trubljem zvoni! sopran, alt: Uz urlik kraj nek počne! tenor, bas: Sa radošću pevaj, ne tuguj, ne toni! bariton: Smrt za smrt! Strofa 1: tenor: Ja videh da lađe bez kraja ka Suncu jezde bez sna il' straha hitaju željeza i lažne reči da žezlo načine! bas: Povuci! Potegni! Taj konop zategni! I pevaj, ne zbori, plam srca razgori! tenor: Razumem! I mač naulji! Nek za seču bude spreman! Biće krvi, Da, biće krvi! Nek plamen razgori! bariton: Ni život ni milost ni dana za njih, što nisu to ljudi jer nose crn žig, Ja sam im suđaj! Ja sam im Bog! Mačevi, strelci, sad duni u rog! tenor, bas: Iskonske pute neka sila pokaže jer takva sudba nam oduvek beše! Strofa 2: sopran, alt: Kao snoplje jedan za drugim padaju snovima se raduju... tenor: Tela skrhana zbog jedne reči Pred oltarom čije truplo mi kleči... tenor, bas: Kao klasje zlatno svi mrtvi ustaće Još jednom mačeve držaće! sopran, alt: Za palog brata, sina, oca i zemlju! Arkona besmrtna! tenor, bas: Kad osvane Sunce nad novom Arkonom, kad dreknu vali gde junaci su pali, Tad zovite mene, jer i drugi će poći, da slavimo pesmom slobodu što moraše doći... sopran, alt: Arkona besmrtna nek traje, Arkona besmrtna navek nek traje! Refren: sopran, alt, tenor, bas: Stenje, oganj, mač i voda, Nad životom je sloboda... sopran, alt: Arkona besmrtna i neuništiva! Strofa 3 bariton: Valdemar! Arkona je pala! Lažne idole Ja survah u more! Put Karence, od Venda, ja hodim, Da učinim kraj ove vojne, Teslav biće knez Danske kneževine Rujana! Strofa 4 (repriza strofe 2): sopran, alt: Kao Sunca jedan za drugim ustaju Gajem hodaju i glasno pevaju... tenor: Tela uskrsla zbog jedne reči Pred oltarom koji ime nam zove... tenor, bas: Kao klasje zlatno svi mrtvi ustaju Himne Suncu još jednom pevaju! sopran, alt: Za živog brata, sina, Bogove, zemlju! Slovenstvo besmrtno! tenor, bas: Sad odagna Sunce hladan rujanski sumrak, i dreče vali gde mi davno smo pali, Blistavi idol kraj raskošnog trona, siguran budi da živi Arkona! sopran, alt: Arkona besmrtna nek traje, Arkona besmrtna nek traje! Završni odsek Refren: bariton: I sad mi se čini kao juče da beše, Al' vekove silne ja zalud izgubih, Bezbrojne vojne, umesto da slome, Jačaše duh njihov, snagu, ustrojstvo Na javi jedino sada je vidim, Zlatna kruna - grad Arkona! Umor me stiže, vremena nema niti snage Jer sada smo tu! Završetak: bariton: I smrt za smrt! Strah za strah! Neka ne bude predaje niti odstupanja! Za ovaj čas živesmo... Za ovaj čas, sada sam siguran - Mremo!

(instrumental)

Tamo daleko, gde umiru dani, Na zapad, bogatstvu koj' orao brani Ustani, rode, na put ćemo poć' Spreman budi, krećemo pre nego padne noć Već sutra smo bili daleko, Za nedelju prešli smo preko, Tad Romeji se na oružje digli, Prekasno beše, jer Sloveni su stigli I tu će ostati! Delom na zapad, i istok i jug, Valja nam poći, jer put nam je dug Al' Sloven već tada je pao Bil umoren al' da to nije znao Zlo i patnja iza krstove vere Od davnina to dušu nam ždere Vražje seme razdora! Baci krst, i prigrli brata svog! Sad stotine godina I more krvi Među nam', i pitam se Ko oprostiće prvi? Tamo daleko, gde zemlja nas boli, Napred, ka stoci, što krivo se moli! Ustani, rode, na put ćemo poć' Poseći braću nego padne li noć Već sutra smo bili daleko, Spirajuć' meso sa oštrica naših, Vojnici vere postasmo mi, Koljimo braću, dok nam smeju se svi Vražje seme razdora! Baci krst, i prigrli brata svog! Sad stotine godina I more krvi Među nam', i pitam se Ko oprostiće prvi? (Tema Čajkovskog) Ah... Sad stotine godina I more krvi Među nam', i pitam se Ko oprostiće prvi? Da li neko kad čuje još Govor davnih vremena Da l' ikad svanuće Slobodno Sunce Slovena?..

(instrumental)