(инструментал) / (instrumental)

Земља Сварун Народ јато птица ни стадо што се сели са југа на север није Људске хорде што лутају ваздан народ нису и не могу никад бити Док у поља и шуме и мора поколења не засеју кости попут бујице тутњаће људи која никада реком не поста С једног краја млеко пију другом тела предају Само пути очињи им остају Зато узмите земљу своју рукама својим јер та груда на длану - она земља је сва, нека народ је држи јер са њоме је народ, а без ње вечни збег и лутање Као жена, и земља је оног чије семе је плоди и којем рађа, Ал' се не да на путе да носи блискост иште и верност још она тражи Који руши и пљачка је, пали, право нема да име јој дадне Људи народом земље су онда Када сеју и кад почну жњети Када земље млеко пију, кад јој тела предају, када име своје земљи надену Зато узмите земљу своју рукама својим јер та груда на длану - она земља је сва, нека народ је држи јер са њоме је народ, а без ње вечни збег и лутање The Land Svarun People is not a flock of birds nor sheep that migrates northwards with seasons Hordes of men which wander forever are not people nor will they ever be Until they saw the field and forests and the seas with their bones people will thunder like a flood which will never become a river They drink on one end (of the world) they lay their bodies to rest on the other Only roads are their ancestors' legacy Take some earth of your land with your hands for that lump on your palm - that is whole of the land, may the people hold it for it makes it a people, and without it they are eternal wanderers Just like a woman, a land belongs to the one whose seed fertilizes it and to whom it bores, But unlike a woman you cannot take it with you, for it requires closeness and fidelity Those that destroy and pillage the land have no right to give the land their name Humans are only people once they start to work the land and harvest it Only when they drink the milk of the land when they give their bodies unto it when they give it their name Take some earth of your land with your hands for that lump on your palm - that is whole of the land, may the people hold it for it makes it a people, and without it they are eternal wanderers

Крв Сварун И запамти, чедо моје, Крв и крв твар је народ што чини Јер крви јесу вечне! Млада крв вјеков'ма се већ точи, Из мртвих она истиче, У живе претиче, Крв занавек остаје! Народа крв кроз време тече, Вековима нараштаје крвац води, И шта је онда човек - Мали суд свету крв за поколења што држи Из мртвих она истиче, У живе претиче, Крв је народ, сад и заувек! И никада крв не мрзи, Једном оцу и мајци све нас води, Јер родна је, као врага, Света крв што до Богова чак сеже Из мртвих она истиче, У живе претиче, Крв за навек остаје! Зато крв човека није И не лије се никад за једног, Она народ наш штити и води Небесима И зато кад дође време Кад замукне језик свак Не пита се ко си и какав си Већ чије си крви собом Заитио И ничија нек не липти Што человјек је језика другог Али чедо, бран'те љуто своју ибо та крв су преци наши Из мртвих она истиче, У живе претиче, Крв је народ, сад и заувек! Зато крв човека није И не лије се никад за једног, Она народ наш штити и води Небесима И зато кад дође време Кад замукне језик свак Не пита се ко си и какав си Већ чије си крви собом Заитио И миром на рат идите И ратом ви мир чините И љубављу љубав ви дарујте Ал' крвљу ви својом своју Крв браните Blood Svarun And remember, my child, Blood and blood is what makes a people For blood is eternal! Young blood is already flowing for ages From the dead it leaks out, Into the living it is poured, Blood remains forever! Blood of the people flows through time For ages the generations are lead by bloods, And then, what is a man - A little vessel that keeps the sacred blood for the generations to come From the dead it leaks out, Into the living it is poured, Blood is the people, now and forever! And thou shall never hate the blood, For it leads us all to our common father and mother For the blood of kin, as well as of a foe, Is the holy blood which reaches to the Gods From the dead it leaks out, Into the living it is poured, Blood remains forever! This is why blood is not of a man, And it is never spilt for one man alone, It protects and guides our people Into the Heavens And thus when the time comes When all languages will fall silent No one will ask you who or what you are But to which blood You belong And no man's blood should be spilt Just because he speaks a different language But, my child, guard fiercely Your blood, for it is the blood of our ancestors' From the dead it leaks out, Into the living it is poured, Blood is the people, now and forever! This is why blood is not of a man, And it is never spilt for one man alone, It protects and guides our people Into the Heavens And thus when the time comes When all languages will fall silent No one will ask you who or what you are But to which blood You belong And fight war with peace And make peace by the means of war And reward love with love But guard your own blood With your own blood

Гробови Сварун Свак' знаде час кад сјени уморне пођу, Кад орахом храстје смени Свак' знаде час кад очи се склопе, Кад језик замре и неста људи на земљи којој су столећјем живели Свак' знаде час кад реч прекраја међе, Кад језик правда мач Свак' знаде тад да живи, као и мертви, народ чине, Да гробје земљи виче: Ако нитко жив ти не мож' каз'ти докле допире твоја земља Гробове и кости потражи, мертви ће да истину занавек зборе Свак' знаде да док мертви биљеге држе И жив се има вратит' гдје Свак' знаде тад да живи, као и мертви, народ чине, К'о храстја корен и златна круна Ако нитко жив ти не мож' каз'ти докле допире твоја земља Гробове и кости потражи, мертви ће да истину занавек зборе The Graves Svarun Everyone knows the hour when the weary shades make their journey, When an oak is replaced by a nut tree Everyone knows the hour when the eyes close shut, When the language dies out and when the people disappear From the land they have lived upon for centuries Everyone knows the hour when a word changes the borders, When the tongue justifies the sword Everyone knows then that the living as well as the dead make up the people, And that the graves shout out to the land: If no one left alive can tell you how far does your land stretch out Look for the graves and the bones, the dead shall always speak the truth Everyone knows that while the dead mark the borders The living also have a place to return to Everyone knows that the living as well as the dead make up the people, Just as an oak is made up of its roots and its golden crown If no one left alive can tell you how far does your land stretch out Look for the graves and the bones, the dead shall always speak the truth

Звезде Сварун Многом скори дође крај Другом пак ни часак родни не свиће Ког' је било и чег' никад не беше Тајне небом тавним чуваху звезде Над златом поља, над лијесом, над словом и сном, Један народ што биће и беше, тисућ' душа што с нама су једно и све оно што можемо бити... Душом и умом свим и славом искона попут груде на длану својим небо чини, Докле земља кано љубе тела стеже небо шапће кому слуша... И који черте и резе словит' знаде, тог чатца су тајне живота, али и смерти, они знају са небом да зборе, и да мртве у звездама виде!... К земљи труне земљано, небу хрли небеско, Тиха гробја, људи сви, међ' звездами... Народ без неба – народ без душе, Тамо је све што чекамо, чему се надамо, сви наши сни... Мертвих гласјем небо јарно ослових и дне часком тавно постаде, звездама се осу, Људство међ' Богами на равне части стаде, преда мном у трену неста тмине, светлошћу ме обли Хиљаде лица, хиљаде гласова, Народ звездани зоре путерасказује Народ не чине само људи на груди земљаној Гробља и мертви, Као они на небу што живе, Сви... The Stars Svarun To great many things the end has come The others however have yet to be born Of the one whohas been and of that which never was The secrets are kept with the darkened sky by the stars Over the golden fields, over the forest, Above the letters and the dream, A people which will be and which was, A thousand souls that are one with us, And all that we can sometime become… With the soul and mind and the glory primeval Just as the lump of earth, (the people) make the sky their own, As long as the land grips the bodies as a lover The sky whispers to the one who listens… And he who knows the “lines and the marks” (ancient Slavic script), of that seer are the secrets Of life, but of death as well, They know how to communicate with the sky, And how to see the dead in the stars!... Towards the earth rot the earthen things, Towards the sky rush the heavenly things, Silent graveyards, all the people, Among the stars… A nation without the sky (heavens) (is) – A nation without a soul, Up there is everything we wait for, Everything we hope for, All our dreams… With the voice of the dead I address the fiery sky (heavens) And the day quickly turns dark, the stars sprinkled over it, Humankind amongst the Gods stands equal to them, In front of me the darkness disappears in an instant, I am bathed in light Thousands of faces, thousands of voices, The people of the stars shows the way towards the dawn The people are not only Those people who live on the lump of earth Graveyards and the dead, As well as those who live in the sky, Everyone…